26. oktobar 2015. god.
Barbora potiče iz jednog malog mesta na severozapadu Slovačke. Nakon što je magistrirala iz oblasti istraga, ona se pridružila slovačkoj policiji gde radi kao službenica za obaveštajne istrage. Kasnije se vratila akademskim studijama i doktorirala je iz oblasti sprovođenja zakona. Nakon toga je počela da radi u glavnom štabu granične policije Slovačke.
Barbora je oduvek želela da radi u oblasti međunarodne saradnje, a posebno između država članica EU. Odluka da specijalizuje iz oblasti rada pogranične policije za nju je bila očigledan izbor. “Ako radite sa pograničnom policijom, saradnja je apsolutno neophodna jer u EU imamo slobodu kretanja bez provera na našim unutrašnjim granicama; granične kontrole sprovodimo samo na spoljnim granicama Šengenskog prostora. Svi poštujemo iste standarde i ispunjavamo izvesne zajedničke uslove.” Barbora je četiri godine radila za agenciju Frontex (Evropska agencija za operativno upravljanje spoljašnjim granicma država članica Evropske unije) gde je stekla temeljno poznavanje međunarodne saradnje koja je neophodna za održavanje upravljanja granicama u Šengenskom prostoru. “Puno sam sarađivala sa kolegama iz cele Evrope i uživala sam dok sam tamo radila,” priseća se Barbora iskustava koja su je pripremila za njenu uloogu u EULEX-u.
Barbora je došla na Kosovo 2013. godine i pridružila se EULEX-ovoj jedinici za praćenje, nadgledanje i savetovanje (PNS). Njena uloga u pogledu PNS-a bila je rad sa Kosovskom pograničnom policijom i Kosovskom carinom na četiri zajedničke granične prelazne tačke sa Srbijom. Rad na granici pružio joj je uvid u realnost na terenu u pogledu onoga šta se togađa na terenu. Barbora objašnjava kako službenici za PNS na granicama imaju zadatak da održavaju vezu sa svim relevantnim stranama, uključujući i srpsku policiju i carinu. To im omogućuje da steknu jasnu sliku o situaciji na operativnom nivou. “Ostvarujete saradnju među nadležnim stranama i shodno tome savetujete svoje lokalne kolege. Morate da budete proaktivni i da raspolažete veoma dobrim pregovaračkim sposobnostima.” Pošto nema izvršna ovlašćenja, Barborini zadaci znatno se razlikuju od njenih ranijih radnih obaveza pošto je njen rad na kosovskim granicama uglavnom usredsređen an ostvarivanje saradnje. “Ovo je moja prva misija. Na mandat misije gledam kao na slagalicu. Svačiji rad čini jedan njen deo; neophodna je maksimalna saradnja da bi se misija izvršila. Stoga je kooperativnost od izuzetnog značaja.”
Što se tiče lično nje, Barbora priznaje da ima avanturističku stranu. Čini se da je želja da upozna svet iz prve ruke pokretačka snaga mnogih njenih napora. Na primer, to što je postala policijska službenica i sada radi za misiju na Kosovu. Barbora je uvek bila zainteresovana za Balkan, a posebno za odnose između balkanskih zemalja nakon konflikta. “Želela sam da vidim i osetim stvarnost na Kosovu, kako izgleda svakodnevni život i kako politička situacija utiče na ljude. Osim toga, želela sam da znam kako takva situacija utiče na sprovođenje zakona i upravljanje granicama kada dve strane imaju različite poglede u vezi istog prelaza – za jedne to je granica a za druge administrativna granica. Bila je to izuzetna prilika iskusiti rad u oblasti upravljanja granicama izvan granica Šengenskog prostora, tamo gde počinju priče o migrantima. Gledanjem vesti ili čitanjem procena o rizicima pogranične policije stičete određeni uvid, ali bolje razumevanje stičete ličim prisustvom na terenu.”
Kada je jedinica u kojoj je Barbora značajno smanjena tokom 2014. godine, ona je dobila unapređenje na položaj vođe tima. Nova pozicija je donela Barbori nove izazove i naučila je mnogo o radu sa raznim ljudima u multikulturalnoj sredini. “To je izazovan ali i zanimljiv posao raditi sa tako širokim spektrom ljudi. Potrebno je vreme da razumemo jedni druge, ali mi je drago što imam priliku da budem vođa ovog tima. Da ovaj posao radim kod kuće, radila bih samo sa svojim zemljacima.”
Činjenica da je mlada žena, Barboru je stavila pred dodatne izazove kao vođu tima. “Bio je to veliki korak doći na poziciju vođe tima pošto sam najmlađi član naše jedinice. Naravno, poštujem svoje starije kolege, ne samo zbog njihovih godina, već i zbog njihovog iskustva. Ja moram da poštujem njih, ali i oni moraju da poštuju mene. Ne možete uvek da udovoljite svima, ali ja sam se uvek trudila da budem što pravičnija i da ljude motivišem na poslu kako bi im bilo ugodno.” Prema Barbori, odlučnost je važna za lidera u tom smislu. “Morate da imate pravi stav. Imate određene odgovornosti. Vaša starost ili pol su nebitni, morate da budete odlučni i onda je sve moguće.”
Uprkos činjenici da se njen posao većinom sastoji od upravljačih zadataka, Barbora ponekad radi i na terenu pošto je još uvek član mobilne terenske jedinice. To omogućuje Barbori da svoje izvršne odluke zasniva na iskustvima iz prve ruke. Jedna od stvari na koju je usredsređena je ravnopravan položaj polova i ona obezbeđuje da u aktivnostima njene jedinice iz oblasti PNS uvek bude uuzeta u obzir ravnopravnost polova. Prema Barbori, važno je takođe dati i svoj lični primer. “Dobro je što u našoj jedinici imamo dovoljan broj žena, posebno na operativnom nivou. Veoma je važno da budemo viđene od strane lokalnog stanovništva, a ne samo policijskih službenika. Neki od lokalnih stanovnika su mi rekli da je pojava žena na našim pozicijama pokazala da žene mogu da rade na važnim položajima u policiji. Pokazali smo im da je to moguće.”
Osim novih radnih zadataka, preseljenje na Kosovo je za Barboru predstavljalo veći lični izazov. Ovo je prvi put da živi u nekoj stranoj zemlji. “Bilo je to nezaboravno životno iskustvo koje je uticalo na moj privatni i profesionalni život.” Barbora je prvo smatrala da je život u inostranstvu izazov pošto je sve bilo novo i drugačije nego kod kuće. Njenoj porodici i prijateljima je takođe bilo teško da razumeju njen život na Kosovu – na počeku su bili zabronuti. Ali uprkos tim početnim poteškoćama, Barbora se na kraju dobro prilagodila. “Navikla sam se. Sada je Kosovo moj drugi dom.”
