Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) predstavila je 6. jula izveštaj o praćenju “Ocena postupanja pravosudnog sistema u slučajevima silovanja na Kosovu”.

Izveštaj pruža preliminarnu ocenu postupanja pravosudnog sistema Kosova u slučajevima koji se kvalifikuju kao silovanje. Sadrži nalaze iz slučajeva silovanja koje je EULEX pratio i konkretne preporuke kosovskim organima za poboljšanje postupanja u tim slučajevima. Izveštaj je deo napora Misije da – kroz praćenje lanca krivičnog pravosuđa – podrži kosovske institucije u rešavanju nasilja nad ženama uopšte, a posebno silovanja, u skladu sa međunarodnim standardima, uključujući Istanbulsku konvenciju.

Tokom prezentacije, predsednica Kosova Vjosa Osmani-Sadriu, ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu, šef EULEX-a Lars-Gunnar Wigemark i predstavnici institucija vladavine prava razgovarali su o značaju standardizovanih procedura i usvajanja pristupa usredsređenog na žrtve, kako bi se osiguralo da žrtve imaju pristup pravdi.

U svojoj uvodnoj reči, predsednica Kosova Vjosa Osmani-Sadriu zahvalila se EULEX-u na istraživanju na temu seksualnog nasilja na Kosovu, izrazivši zabrinutost zbog povećanja broja prijavljenih slučajeva silovanja u periodu od 2019. do 2021. godine. 

„Danas želim da apelujem na sve naše institucije da se bave slučajevima silovanja, bilo onih koji su se desili tokom rata ili onih koji se dešavaju svakodnevno, dakle, svim slučajevima silovanja, a da posebno slučajevima rodno zasnovanog nasilja daju prioritet i da se postaraju da one, dakle, naše institucije imaju pristup usredsređen na žrtvu“, kazala je Osmani. 

Šef EULEX-a, Lars-Gunnar Wigemark, podvukao je: „Ovaj izveštaj je posvećen žrtvama seksualnog nasilja, posebno silovanja, čija je potraga za pravdom, ne samo ovde na Kosovu, već svuda, još uvek prečesto bez odgovora, bezrazložno odložena ili čak poricana.” Wigemark je istakao da je potreban pristup usredsređen na žrtvu i dodao: „Veoma često pravosudni sistem ne daje dovoljan prioritet žrtvama silovanja, koje moraju da izdrže dug i komplikovan pravni proces. Veoma često se njihovi predmeti odbacuju zbog nedostatka materijalnih dokaza ili iz proceduralnih razloga.”

Analizirajući kosovsko zakonodavstvo i međunarodne standarde, izveštaj se takođe fokusira na dužinu postupka, efektivnu istragu i okončanje slučajeva, kao i na pitanje primerenih kazni i kažnjavanja. Jedan od nalaza u ovom izveštaju je da je žrtvama u vrlo malom broju slučajeva pružen delotvoran pravni lek. Usvajanje jedinstvenog protokola za prijavljivanje slučajeva seksualnog nasilja omogućiće žrtvama pristup kompletnom lancu potrebne pomoći. 

„Jedan od prioriteta Policije Kosova je da žrtvama pruži zaštitu i bezbednost“, rekao je generalni direktor Policije Kosova Samedin Mehmeti, koji je takođe potvrdio posvećenost Policije Kosova da preduzme mere za poboljšanje procesa izveštavanja i prikupljanja dokaza kroz specijalizovane obuke i uvođenje upotrebe elektronskih sredstava za snimanje izjava.

Fljutra Goga – Bajrami, vršiteljka dužnosti generalnog direktora Instituta za sudsku medicinu potvrdila je da žrtve seksualnog nasilja zaslužuju više i bolje usluge na nacionalnom nivou. “Uprkos posvećenosti unapređenju naših usluga - jer razumemo suštinu štete koja se nanosi žrtvama ovog krivičnog dela - izgleda da to nije dovoljno" kazala je Goga-Bajrami. 

Zamenik predsedavajućeg Tužilačkog saveta Kosova, Veton Šabani, je izjavio: „Svesni smo osetljivosti i značaja efikasnog, tačnog i blagovremenog rešavanja ovih slučajeva. Zbog toga se, u saradnji sa nadležnim institucijama, maksimalno angažujemo da omogućimo stvaranje bezbednog i mirnog okruženja za građane. Počinioci ovih krivičnih dela moraju dobiti pravičnu i zasluženu kaznu, kako bi se žrtvama vratilo dostojanstvo, a građani bili sigurni da počinioci ovih zločina neće ostati nekažnjeni.“

Predsedavajući Sudskog saveta Kosova, Aljbert Zogaj, podvukao je važnost standardizovanih procedura: „Nedostatak protokola, o čemu svedoči i ovaj izveštaj, zatim neodgovarajuća praksa prilikom prikupljanja i iznošenja dokaza, otežaće pravosuđu, kao poslednjoj karici u ovom lancu, suđenje i izricanje kazne srazmerne karakteru i prirodi ove grupe krivičnih dela."

 Ministarka pravde, Aljbuljena Hadžiu, je na kraju prezentacije izložila put napred i pozvala na snažniji, zajednički institucionalni odgovor: „Seksualno nasilje je i dalje jedan od glavnih problema na Kosovu. Naš zajednički cilj je da pružimo koordinisaniji i sveobuhvatniji institucionalni odgovor radi zaštite svih žrtava i njihovih prava.” 

EULEX je spreman da nastavi da blisko sarađuje sa svim relevantnim kolegama na Kosovu, kako bi se poboljšalo postupanje u slučajevima silovanja kroz pristup usredsređen na žrtve, gde pristup pravdi i za žene i za muškarce, i devojčice i dečake izložene seksualnom nasilju i silovanju, postaje zajednički prioritet svih aktera u lancu pravde.

Misija je podržala primenu Istanbulske konvencije kroz veliki broj aktivnosti, od sprovođenja kampanja za podizanje svesti o takozvanom geslajtingu (pravljenje ludim) i vezi između prava na imovinu i nasilja u porodici, do doprinosa izradi programskih  dokumenata, poput nove Nacionalne strategije i Akcionog plana za zaštitu od nasilja u porodici i nasilja nad ženama i smernica za uspostavljanje sistema upućivanja za rešavanje seksualnih krivičnih dela.  

Glavni nalazi i preporuke 

Tokom prezentacije izveštaja, EULEX-ova savetnica za rodna pitanja, Kjara Taljani, predstavila je pregled nalaza i preporuka sadržanih u izveštaju:

Kriminalizacija

Izuzetan napredak ostvaren je u usklađivanju kriminalizacije krivičnog dela silovanja na Kosovu sa međunarodnim standardima, naročito priznavanjem nedostatka pristanka žrtve kao sastavnog elementa krivičnog dela – u skladu sa zahtevima predviđenim Istanbulskom konvencijom i Konvencijom UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena – i predviđanjem težih kazni za sva silovanja počinjena u porodičnim odnosima, između bivših ili sadašnjih supružnika. 

Dužina postupka

• U izveštaju se navode  značajne regionalne razlike u prosečnoj stopi nerešenih predmeta i produženom trajanju istraga i sudskih postupaka, uključujući slučajeve u kojima su presude donete nakon nesrazmerno dugog vremenskog perioda (npr. stopa nesprovedenih istraga je 79% u Prizrenu, dok u regionu Prištine iznosi 21%).
• Nadležne institucije su kao razloge za uočena kašnjenja navele nedovoljan broj tužilaca, nedostatak specijalizovanih psihologa potrebnih za intervjuisanje maloletnih žrtava, vreme za prikupljanje dokaza i kašnjenja u ispitivanju dokaza, kao i nedostatak objedinjenih protokola. 

Okončanje predmeta 

• Stopa istraga koje su tužilaštva obustavila bez podizanja optužnice ukazuje na vidljive regionalne razlike. Konkretno, u Uroševcu je 20% slučajeva okončano bez podizanja optužnice, u Prištini je ova stopa iznosila 16%, a u Gnjilanu i Prizrenu, 10% odnosno 5%.
• Glavni razlozi za okončanje bili su povlačenje izjave žrtve, ocena izjave kao neverodostojne i odsustvo fizičkih povreda ili bioloških dokaza.

Kazne

• Blage kazne u slučajevima silovanja ukazuju počiniocima da se mogu izvući bez ikakvih posledica, dok ozbiljno utiču na spremnost žrtve da istupi. 
• Od 36 analiziranih presuda, 16 je bilo oslobađajućih. Od 20 osuđujućih presuda, više od polovine je bilo ispod minimalne dužine kazne. Glavni razlozi za oslobađanje su bili nedostatak dokaza o fizičkom nasilju, povlačenje iskaza žrtve ili promena iskaza u različitim fazama postupka, kao i ocena suda o implicitnom pristanku žrtve na osnovu njenog ponašanja i/ili postupanja. 
• Misija je primetila kako su se sudovi više oslanjali na olakšavajuće okolnosti, a samo ograničeno na otežavajuće. 
• Gotovo sve presude su zasnovane na izjavi žrtve kao glavnom dokazu, uz veoma ograničenu upotrebu drugih potkrepljujućih vrsta dokaza, kao što su nalazi iz elektronskog nadzora i izveštaji sa mesta zločina. 
• Povećana je stopa medicinskih pregleda koji su sprovedeni i korišćeni u suđenjima. 

Odabrane preporuke 

• Izraditi nacionalne smernice kojima bi se objedinilo i unapredilo postupanje sa slučajevima silovanja od strane raznih institucija, i kojima bi se odredile jasne obaveze, odgovornosti i procedure;
• Uspostaviti integrisani sistem prikupljanja podataka u vezi sa slučajevima silovanja, koji bi pomogao boljem obuhvatanju trendova i obrazaca i postupku kreiranja odgovarajućih politika.
• Sve relevantne institucije treba da rade na osnovu pristupa usredsređenog na žrtve. To podrazumeva obezbeđivanje svih oblika potkrepljujućih dokaza koji se ne uzimaju od žrtve i izdvajanje dovoljnih ljudskih i finansijskih resursa.
• Sudovi treba da obezbede blagovremeno donošenje odluka u predmetima, sa odgovarajućim presudama i efikasnim sankcijama i kaznama.