5. juna 2026. godine, na Svetski dan zaštite životne sredine, kao deo svoje kontinuirane posvećenosti podršci naporima kosovskih vlasti da spreče, istraže i procesuiraju ekološki kriminal, Misija Evropske Unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX), u partnerstvu sa lokalnom NVO EcoZ (Omladinska ekološka i bezbednosna zona), organizovala je diskusiju za okruglim stolom sa institucijama vladavine prava, organima zaštite životne sredine, opštinama, operaterima za upravljanje otpadom, međunarodnim partnerima, organizacijama civilnog društva i stručnjacima sa fokusom na prezentaciju izveštaja EcoZ-a „Mapiranje i preliminarna procena obima i lokacije ilegalnih odlagališta otpada na Kosovu“ koju je podržao EULEX.
Izveštaj je predstavio terensko mapiranje i preliminarnu procenu obima i lokacije divljih odlagališta otpada na Kosovu, zasnovanu na istraživanju i podacima prikupljenim putem terenskih poseta, GPS koordinata, fotografskih dokaza i Google My Maps-a, pružajući praktičnu osnovu za institucionalno praćenje, inspekciju, sprovođenje zakona, utvrđivanje prioriteta čišćenja i javno izveštavanje.
Ukupno je ispitano 477 lokacija, od kojih je 379 identifikovano kao divlja odlagališta otpada, što pokazuje da divlje odlaganje ostaje stalni izazov uprkos postojanju pravnog i regulatornog okvira za upravljanje otpadom.

U svom uvodnom izlaganju, šef EULEX Jedinice za nadgledanje predmeta Hubert van Eck Koster, ukazao je da izveštaj pripremljen u okviru projekta malog obima koji finansira EULEX „Podržavanje akcija u vezi sa ekološkim kriminalom radi omogućavanja efikasnosti vladavine prava“, doprinosi rešavanju ekološkog kriminala na Kosovu uz istovremeno jačanje odgovornosti, transparentnosti i vladavine prava.

„Nalazi ovog izveštaja su jasni. U opštinama koje su obuhvaćene istraživanjem, identifikovane su stotine divljih deponija. Mnoge se nalaze u blizini reka, puteva, stambenih područja i mesta prirodnih lepota. Neke sadrže opasan otpad. Druge su se ponovo pojavile ubrzo nakon što su bile očišćene“, rekao je van Eck Koster. Pozivajući na koordinisan odgovor među zainteresovanim stranama, naglasio je da „zakoni o zaštiti životne sredine postoje s razlogom. Oni postoje da bi zaštitili zajednice, buduće generacije i naše zajedničko prirodno nasleđe, buduće generacije i naše zajedničko prirodno nasleđe. Kada se ovi zakoni ignorišu, posledice se protežu daleko izvan samog otpada“.

Otvarajući diskusiju za okruglim stolom Ljumturije Vučetaj, glavna tužiteljka Osnovnog tužilaštva u Peći, objasnila je da divlje deponije predstavljaju ozbiljno pitanje vladavine prava, jer predstavljaju dugoročnu pretnju po životnu sredinu i ljudsku dobrobit i tako utiču na društvo u celini i stoga traže dosledan odgovor javnih institucija. Takođe je priznala da alati za javno prijavljivanje mogu igrati važnu ulogu u otkrivanju ekološkog kriminala.

„Ilegalne deponije su odgovornost vladavine prava i javne bezbednosti“, rekla je Vučetaj. „To nisu zločini bez žrtava: svi građani su žrtve, ne samo životna sredina“, istakla je i naglasila da policija, tužioci i sudovi moraju da se bave ovim slučajevima u ranoj fazi, identifikuju i pozovu počinioce na odgovornost i izreknu odgovarajuće kazne uz jačanje saradnje sa vlastima, građanima i organizacijama civilnog društva.

Šef Sektora za istragu teških krivičnih dela pri Policiji Kosova Fadilj Haljjiti, istakao je da istakao je da je od svog osnivanja 2014. godine, po savetu EULEX-a, Jedinica za istragu krivičnih dela ekoloških zločina pri Policiji Kosova igrala ključnu ulogu u istrazi dela ekoloških zločina koja pogađaju zemljište, vazduh, vodu i ekosisteme, koordinirajući napore širom Kosova. Iako je saradnja sa javnim institucijama, posebno organima zaštite životne sredine jaka, jedinica se i dalje suočava sa izazovima zbog ograničene dostupnosti stručnjaka za životnu sredinu za procenu štete nanesene životnoj sredini.

Uprkos ovim izazovima, Haljiti je podsetio da je jedinica ojačala napore u sprovođenju zakona, značajno povećala broj izdatih kazni radeći na tome da počinioci budu odgovorni. „Nedavno i povodom osnivanja operativne grupe za hitne situacije za upravljanje otpadom od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, naša jedinica je imenovala službenika koji će biti blizak ovoj grupi kako bi primao i prosleđivao informacije u vezi sa pitanjem otpada“, potvrdio je.

Šef Odeljenja za status životne sredine Kosovske agencije za zaštitu životne sredine Tafe Veseljaj, govorio je o ulozi agencije, koja deluje kroz tri uprave i dva instituta, uključujući strukture odgovorne za upravljanje prirodnim parkovima, ističući njen širok mandat u zaštiti životne sredine i praćenju. Napomenuo je da je Kosovo uspostavilo institucionalni i pravni okvir za upravljanje otpadom koji uključuje posebno zakonodavstvo, osam administrativnih uputstava koja se bave divljim deponijama i integrisani sistem licenciranja koji jasno definiše odgovornosti za upravljanje deponijama i otpadnim mestima. Dalje je naglasio da su kontinuirano praćenje, ojačana institucionalna koordinacija i kontinuirani napori za podizanje javne svesti doprineli merljivom napretku u smanjenju broja divljih deponija širom Kosova.

Ljinda Čavderbaša, direktorka za planiranje i razvoj u kompaniji Kosovo za upravljanje deponijama, naglasila je hitnu potrebu za jačanjem ekološkog obrazovanja širom Kosova. „Najvažnije je povećati svest među našim građanima, započeti obrazovanje o zaštiti životne sredine od osnovne škole, predškolskog uzrasta. Verujem da je ovo prvi element u lancu“, rekla je i dodala da značajne promene počinju svešću građana i njihovim svakodnevnim ponašanjem. Napomenula je da čak i male, ali dosledne akcije, kao što su pravilno odvajanje otpada, smanjenje plastike za jednokratnu upotrebu i odgovorne prakse odlaganja, mogu zajedno imati značajan pozitivan uticaj na životnu sredinu.

Dalje je istakla važnost unapređenja cirkularne ekonomije na Kosovu, prelaska sa tradicionalnih modela odlaganja otpada na sisteme koji daju prioritet smanjenju, ponovnoj upotrebi i reciklaži, a istovremeno doprinose razvoju strateških okvira usklađenih sa standardima Evropske unije, usmerenih na poboljšanje procesa tretmana otpada i operativne efikasnosti na četiri deponije pod upravom kompanije.

U svojoj detaljnoj prezentaciji nalaza izveštaja i glavnih preporuka Egzona Šalja Kadriu, izvršna direktorka EcoZ-a, podsetila je na potrebu za jačanjem saradnje među institucijama, stvaranjem nacionalne baze podataka o divljim odlagalištima otpada, poboljšanjem sprovođenja mera protiv ekoloških zločina, unapređenjem usluga upravljanja otpadom, povećanjem praćenja i čišćenja područja visokog rizika i, konačno, jačanjem svesti građana i kapaciteta za prijavljivanje ekoloških zločina i prekršaja kosovskim vlastima.

Doprinoseći diskusiji, Olivier Boudart, vođa tima za životnu sredinu, klimatske promene i održive prehrambene sisteme u Odeljenje za saradnju Kancelarije EU na Kosovu, naglasio je da ovo pitanje treba shvatiti i rešiti kao više faktorsko i da se proteže van Kosova, odražavajući širi evropski izazov. Podsetio je na potrebu za hitnim ulaganjem u sanitarne deponije i pravilan tretman opasnog otpada, kao i na važnost razvoja nacionalnog plana za deponije na Kosovu, što je jedna od preporuka uključenih u Izveštaj EU o Kosovu za 2026. godinu.

Uopšteno, učesnici su se složili oko potrebe zaštite univerzalnog ljudskog prava na pristup čistoj i zdravoj životnoj sredini, tretirajući ilegalno odlaganje otpada ne samo kao problem upravljanja otpadom, već́ i kao ekološki zločin i problem vladavine prava.

Pročitajte ceo izveštaj ovde.